Зоран Павловић

Мы забываем, как это бывало.
Наши мечты нам казались игрой.
Раньше мы слушать других не стремились,
Что с нами будет, не знали порой.

Заборављамо, како је некада било
Када се желело, бити неко
Како се и на јави снило
Не слушајући, шта би нам ко реко`.