Гледам тај Дунав плећати,
мрешка се и љуљка поспано,
као и ја у мрежи рибарској...
Задовољни смо, смерни, одавно...
Рибу сам наловио за вечеру,
изворске воде донео и
дрва за добру ватрицу...
Време је за лежаљку и дангубу,
немушти еглен са Дунавом...
Доста ми је брбљивих гласина
са радија, телевизије,
радије еглен с Дунавом.
Он је пријатељ одани.
Све даје а не тражи,
нису му потребне похвале,
ни псовке, ни речи скарадне.
Сој смо који штује ћутање.
Нама је светиња тишина
а ње имамо на претек
па смо задојени тишином,
она је наша заклетва.
Некад се придружи и ветар
да мирисом мора далеких
светске новости шапуће.
