Породичну да заиграм игру
Знајте људи ја сам увек волео
Од срца ми ова радост прија
кад заигра цела фамилија.
Жена, деца, сестре а и браћа
Овај живот радошћу се плаћа
Па ти игра срце од милине
Кад угледаш радост фамилије.
Фамилија то је оно право
највредније на овоме свету
њу волети ја сам увек знао
био срећан, терао тугу клету.
Па и сада у ове старе дане
Разишли се по целоме свету
Скупимо се скупа на тенане
Та нам игра најдража на свету.
Али нешто колена нам клецају
Остарисмо, времена немамо
Нисмо више што смо некад били
Породични плес, ми смо заборавили.
