Све ту почиње да никне, стасава спасава
Дугачка,плитка,смољава као коса боса
Обује се житом, зеленом копреном топлом
Заталаса се као свилена простирка трепетлика
Почне да се жари на сунцу што пече вече
Ноћу не спава,зашушти као занесена снена
Подиже клас увис и гледа у своје небо ведро
Чека косаче да замрсе и посеку стабло танко
На њему жуто злато отежало од богата рода
На бразди које више нема жута стрњика дрема
Она је као жена која само даје и жртвује себе
Због бразда таквих ратује се ,пада често на колена
Не гази бразду по којој расте жито и класје наше
Узорали смо је заједно рукама братским да роди
Међу нама снопове пријатељства свеколиког челичног
Заиграјмо велико коло око ње да је омеђимо вером
Нашом дубоком као бразда надојена млеком мајке
Љубављу зачињена као на великој светковини Божјој
Надом за оздрављење свих наших стремљења и бдења