На прагу ми остала сећања
Мајка која вреле сузе лије
Још ми душа у вечери сања
Жеља силна уз њу да ме свије.
Сваке ноћи мори ме тишина
Све ми се сузе у грло слију
И као некад љубим јој скут
Благе се руке над мојим свију.
О тиха ноћи, звезданог сјаја
Растегни минут да траје дуго
Руку која нас у једно спаја
Видех у трену, о моја туго.
Из мрака црног очи се плаве
Моје и њене и исти поглед,
И тихо само погнусмо главе
Од сјаја плавог разби се лед.
Само ми брижно тихо рече
Да њен је пут на другом крају
Да моја река још плава тече
И да ме чека негде у рају.
