И дођу тако дани несванули
кад вриск живота ступа на сцену
па неком нуди младу зору,
а неком другом супротност њену.
Праштање је нешто што доноси живот,
а људи се тиме доказују –знај !
лепо је опростити, отворити душу,
али је много лепше тражити опроштај.
То је овај тренутак, дивни осећај
што из душе хрли ка другом бићу,
кад свака честица радује се жићу
и мислиш, да си у тренутку, дотакао рај.
У дубини ока сакрила сам радост
да се не помути моје среће трен.
Праштање често мирише на причест,
повратак на младост и осећај њен.
Зато нудим стих, захвалности ради,
јер пронађох себи духовно смирење,
замлађена рана јесте ново ткиво,
на коме се чврсдто пријатељство гради.
