УПАЛИТЕ ИМ ЛУЧИ

Њихови су двори у морској дубини

Тамо гдје је тама угасила лучи

Гробови просути по морској пучини

Чује се само ветар када хучи.

Постали су сви један талас пене

Што на месечини тужним сјајем сјаји

Само се на речи из домовине прене

Па опет у својим дворима притаји.

Као класје жита смрт их покоси

Тело их изда, не могоше више

Смрт животу на Виду пркоси

И последњи вапај за животом сише.

О, анђели мили, пошаљите им Серафиме

Светлошћу својом да им пале лучи,

Песмом, да им терају из костију зиме

Да не чују само ветар како хучи.