Taмо
Тамо где се
царство небеско
са земаљским спаја
Тамо где је
корак до пакла
три корака до раја
Умрло све је
сем језика и Бога.
Тамо се не пита :
„ Где ћеш?“,већ
„ Ако Бог да?“
На питање
„Како си?“
одговара се:
„Како је писао Бог“
Датум се утврђује са
„ Ако Бог да здравља“
Растаје се са :
„ Збогом остајте“ и
„ Збогом пошли „ ;
Тамо је колевка Српства
и повој Православља.
Тамо је вода
од вина слађа
вином се купа,
водом причешћује.
Тамо се умирући рађа
Новорођенима држе опело,
Кандила светле
из царевих глава.
Цркве с планина
рађају јутра,
Јуче је Тамо
већ било Сутра
Црвоточина расте
у колевци и
крстаче по гробљима.
Тамо су питома поља
и дивље реке
Вода је хладна
а топло камење
Греју га Симонидине очи,
Немањина круна
на Стефановој глави;
Тамо се једино
срећно камење рађа
С њим темеље куће,
зидају цркве и олтаре.
На њему уклесана
Лазарева клетва,
Небеском царству
означене хумке.
По камењу учимо
Ко смо? Чији смо?
Где нам ко почива?
Камењу смо
себе завештали
поколењу трагове
да чува.
Тамо изгибоше цареви
и моћне царевине,
Још се црнина за
Лазаром носи,
све се још црни
Земља се плави.
Тамо су векови у
Видовдан збијени,
на Видовдан
сви смо рођени,
са сваком зором
Видовдан свиће,
на Видовдан правимо
Парастос и
рођенданска славља,
држимо здравице,
бирамо речи, јер
Тамо где орлови
крвожедни гракћу
Реч је мера свега.
Ми се мртви
Мртвима молимо
да Опросте
што их остависмо.
Тамо и Овде нам се
у Богојављенској ноћи
Крст леди у очним бисерима,
као да се Благослов
путницима Нојеве барке
у клетву претворио,јер
Тамо нам осташе душе,
табане урасле до светиња,
руке испружене по брдима,
Имена у неким књигама,
на неком камену,
Љубав, разум и
С Е Ћ А Њ А .....
19. 02. 1998. последњи боравак
Т А М О*
Косово и Метохија
