Боже, када створиш мога сина
немој му дати да на земљи
божанским ходом мери
трајање мрава и дрозда и сове
хладовину бреста храста и зове
Не скуни га, Боже,
да ко киша јесења
уђе у сваке очи
да ко немушт друм
сваку душу прође
Не суди му Боже
свако дрво он да развигори
сваку воду он да заизвори
понор реку он да припитоми
Немој Боже
понос перјаницама да му буде
надалица грубим испуцалим шакама
жар-птица поглед сваки пером да задене
И немој га волети превише, Боже,
јер ће се китити клеком
и јова тад имати бодље
Немој му дати претесан пут
за његово стопало, чувај му сваки корак
Боже, хвала ти што си створио мог сина.
